Ona konstatacija da samo ovde živi narod koji se svada s vlastitim televizorom stoji i danas. Tome cesto podležem i ja. Zadnjih dana bukvalno i krpu nosim jer svaki put i pljunem kad se na ekranu pojavi nova vest o redovima penzionera od rane zore u pokušaju da se registruju. Pri tome placaju i po dve marke, a o ostalim troškovima da ne govorim. Prvo treba doci do tog vladinog logora gde je registracija, a niko ne garantuje da ce se posao svršiti isti dan, pa je moguce ponovno putovanje. O tome .....

Članak dostupan pretplatnicima. Molimo Vas da se prijavite prvo.