Uprava za indirektno oporezivanje BiH (UIO), u akciji kodnog naziva "Meso", otkrila je neprijavljeni promet mesa veći od 28 miliona KM, a na osnovu završenih kontrola utvrđeno je da je šteta po budžet BiH veća od 4,7 miliona KM. U toku akcije, koja je započela 22. maja prošle godine, UIO do sada je izdala 38 prekršajnih naloga ukupne vrijednosti 946.136 KM, a nadležnom tužilaštvu podnesena su i dva izvještaja o počinjenom krivičnom djelu. U UIO u petak nisu željeli govoriti protiv kojih pravnih Hca je izvještaj podnesen, ali su naglasili da firma "Salko mex" iz Kalesije nije prijavila i platila 1.568.040 KM PDVa. Ovoj firmi izdat je prekršajni nalog od 220.000 KM. Tokom kontrole urvrđeno je da firma "Expres komerc" iz Brčkog nije platila 1,3 miliona KM PDVa, a izdat joj je prekršajni nalog od 146.000 KM, dok firma "Guzijan Pasuscuro" iz Laktaša nije platio 430.672 KM PDVa, a visina prekršaja je 349.421 KM. Amir Jakupović, stručni saradnik UIO u Sektoru za provođenje propisa, rekao je da je šteta u dva izvještaja koja su proslijeđena tužilaštvu oko 2,72 miliona KM. "Tokom akcije UIO je registrovala i određeni broj osoba u sistem PDVa, jer je urvrđeno da su osrvarili prornet dobara i usluga u iznosu većem od 50.000 KM", rekaojeJakupović UIO je pokrenula akciju "Meso" zbog obavještajnih i analitičkih podataka koji su pokazivali da pravni subjekti koji se bave prodajom i prometom mesa izbjegavaju evidentiranje stvarnog prometa. Miro Džakula, direktor UIO, rekao je da je uvoz mesa i mesnih prerađevina kompleksno pitanje koje treba da izazove mnogo veće interesovanje javnosti. "Potrebno vidjeti po kojim osnovama se odobravaju kvote za uvoz mesa i koji su iznosi koji se odobravaju da državi ne bi bile plaćane carine. Svi bi trebalo da poradimo više na zaštiti domaće proizvodnje i na uvozu kvaliteta", rekao je Džakula dodajući da UIO ne može sama raditi kada je u pitanju kontrola uvoza mesa i mesnih prerađevina u BiH. On je istakao da ogromna količina mesa koja se uveze u BiH je zamrznuto meso i spada u kategoriju najlošijeg tako da je ključno pitanje kako ispratiti sve to počev od Ministarstva spoljne trgovine i ekonomskih odnosa, koje odobrava te kvote, do entitetskih ministarstava, inspekcija itd... Džakula je naglasio da je tokom akcije bilo opstrukcija da se ne ide u detalje i pozvao entitetske inspekcije da svoje kontrole podignu na viši nivo, jer svima treba da bude u interesu da u BiH bude uvožen kvalitet. "Svi bi trebalo da se zabrinu šta se uvozi u BiH", naglasio je Džakula.